Sungazing- Gledanje u Sunce forum za Balkan

Sungazing- Gledanje u Sunce forum za Balkan

Sunazing i uzemljavanje će Vam pomoći da izlečite sve bolesti za kratko vreme
 
Početna stranicaPortalGalleryRegistracijaLogin

Share | 
 

 Gornji prag jutarnje svetlosti ubrzava cirkadijske ritmove, a vecernje usporava.

Prethodna tema Sljedeća tema Go down 
Autor/icaPoruka
Admin
Admin
Admin


Broj poruka : 518
Points : 1377
Reputation : 3
Datum upisa : 02.06.2010
Godina : 42
Lokacija : 7. Dimenzija

PostajNaslov: Gornji prag jutarnje svetlosti ubrzava cirkadijske ritmove, a vecernje usporava.   ned kol 29, 2010 11:54 am

Upotrebljeni Obojeni atlas fiziologije i




Gornji prag jutarnje svetlosti ubrzava ritmove, dok ih vecernja svetlost usporava. I jutarnja i vecernja svetlost su nam neophodne za zdravlje!

Nedostatak Sunceve Svetlosti kao i izlaganje neadekvatnoj okolnoj svetlosti, kao sto je vestacka svetlost dovodi do poremecaja rada unutrasnjeg sata, zatim i metabolizmma i konacno manifestacije bolesti.

Neadekvatna svetlost iz okruznja moze izazvati cirkadijska ostecenja, rizik nesanice, depresije, brojnih sistemskih oboljenja i mogucnost rane smrti. Nedovoljan unos Sunceve Svetlosti preko ociju narusava ritam hormona,celija, organa, odnosno celog organizma.

Ritam koji daje Sunceva Svetlost preko ociju je ritam zdravlja.

Zamislite jedan orkestar koji se usaglasava dirigentom ( suncevom svetloscu ). Dirigent odrzava ritam i sklad celog orkestra ( celog tela ). Sve lepo zvuci dok orkestar prima dirigentove signale kada se treba ubrzati ili usporiti, pojacati ili utisati. Medjutim ako dirigenta nema ili je neadekvatan ( vestacka svetlost ) nastupa raspad sistema. Prva violina gubi ritam, a zatim umesto da gudi po zicama odabira cetiri prelepa pramena kose od svoje koleginice i krece u sopstvenu, svojom voljom odabranu simfoniju. Koleginica koja inace svira violu a kojoj je fetis zatezanje kose, oseca signale prve violine preko vlasi kose, dozivljava orgazam i onesvescuje se ( posle tri sata se probudi i onda opet ). Ostalim clanovima orkestra ( celijama, organima ) nije jasno sta se desava ali nastavljaju da sviraju, priblizavajuci se polako ali sigurno ludilu prve violine i viole. Jeste gadno slusati, ali nedostatak dirigenta se mora prevazici pa makar sviruckali ( zivuckali ) kojesta.Ubrzo zbog nedostatka dirigenta prestaje sviruckanje ( zivuckanje ). Vec vam je poznata recenica da bez Sunca nema zivota.

Tako je i kod coveka u telu. Ako ne usnesemo dovoljno Sunceve Svetlosti preko ociju hormoni,celiuje i organi ce da rade bez sklada odnosno sa svojim slobodnim ciklusima ( simfonijama ) sto vodi ka bolesti. Ovi slobodni ciklusi sa jako losom "kud koji mili moji" organiziacijom odnosno ponavljajuce kruzenje bez dnevnog resetovanja se naziva Slobodan Hod. Tokom slobodnog hoda faza fizioloskih ciklusa preogresivno skrece i potom se vraca u normalu za nekoliko dana i meseci, a onda opet izlazi iz normale i ide u nenormalno stanje i tako u krug. Bez zeitgeber-a ili cajtgebera ( zeit-vreme geber-davalac ) odnosno spoljasnjeg davaoca vremena odnosno Sunceve Svetlosti idete u bolest a potom u apoteku-umesto na Sunce.



Prikazan je zdrav bioritam i bolestan bioritam.

Prve tri crveno-plave linije od gore opisuju zdravlje, tacno se zna kada se radi a kada se odmara. Nema tu neke velike filozofije. Da bi bili zdravi treba da se budimo kad se Sunce budi a zatim u toku dana koliko nam obaveze dopustaju da budemo napolju a ne u zatvorenim prostorijama okruzeni nezdravim vestackim svetlom. Posebno je bitna jutarnja svetlost kao i svetlost zalazeceg Sunca. HRM je rekao da za bolje efekte sungazing podelite na dva dela, pola na svitanje i pola na zalazak sunca. Jutarnje Sunce ubrzava ritmove u nama a Zalazece Sunce ih usporava. Ubrzani ritmovi opisuju aktivnost, dok usporavanje ritmova nas uvodi u san.
Preostalih 13 crvenoplavih linija pokazuju sta radi totalno neunosenje Sunceve Svetlosti preko ociju. To je pomenuti slobodan hod-zivuckanje-orkestriranje bez dirigenata-bolest! Vidite kako pomenute linije progresivno skrecu u desno. Bez Sunca sigurno je da idete u bolest. Nedovoljan unos Sunca preko ociju i vestacka svetlost na finiji nacin, polako ali sigurno vode u najraznovrsnije bolesti koje su pominjane ranije ( pogledajte napr. tekst unutrasnji sat regulise metabolizam )

Bezite na Sunce, radite siguran sungazing, zajebite farmakomafiju i pomozite sebi i drugima!

Direktno iz Britansko zurnala oftamologije 2008:

Fotosenzitivne retinalne ganglijske celije salju podsvesne informacije o osvetljenju iz okruzenja ne-vizualnim centrima u mozgu ukljucujuci glavni bioloski sat ljudskog organizma koji se nalazi u suprahijazmatickim jedrima. Ova informacija omogucava humanoj fiziologiji da bude poboljsana i uskladjena sa geofizickim dnevnonocnim ciklusima koristeci nervne i hormonalne transportere ukljucujuci melatonin. Neadekvatna svetlost iz okruzenja iili neadekvatna ganglijska fotorecepcija mogu izazvati cirkadisjko ostecenje, povecavajuci rizik nesanice, depresije, brojnih sistemskih oboljenja i mogucnost rane smrti. Vestacka svetlost je dimer i manje jeplava od prirodne dneven svetlosti, doprinoseci gubicima nesvesnoj cirkadijskoj fotorecepciji koji su povezani sa starenjem. Manje o d1posto retinalnih ganglijskih celija je fotoreceptivno, ali zato ovi receptori imaju ulogu od zivotne vaznosti u humanoj fiziologiji i zdravlju. Fotosenzitivne retinalne ganglijske celije (pRGC) su otkrivene 2002 godine. One eksprimiraju fotopigment melanopsin osetljiv na plavu svetlost u svojim celijskim telima i produzenim dendritima. Suprahijazmaticka jedra (SCN) spoljasnjeg hipotalamusa sluze kao glavni bioloski sat organizma. Ganglijski fotoreceptori salju nesvesne, nevizuelne foticke informacije kroz retinohipotalamicki trakt do SCN-a i omogucavaju poravnanje unutrasnjeg bioloskog vremena sa spoljnim iz okruzenja. Ganglijski fotoreceptori zahtevaju mnogo vise svetlosti za odgovor nego cepici i stapici i imaju prag mnogo iznad onih za fotopicki vid. Mogu da se adaptiraju na ambijentalnu svetlost danima i mesecima. Ove osobine su veoma pogodne za nedirekcionu detekciju celokupne svetlosti iz okruzenja koja je esencijalna za integrisane cirkadijske, neuroendokrine i neurobihejvioralne efekte. Odsustvo ili nedostatak pRGC fotorecepcije se ne moze subjektivno opaziti ali cirkadijski poremecaji ukazuju na to.

SCN iniciraju dogadjaje tako da ima vremenaq za pripremu nezavisnih metabolickih, biohemijskih i fizickih aktivnnosti. Pre budjenja, oni aktiviraju kolebanje jtarnjeg kortizola i zapocinju promene vitalne za prelaz iz sna u budnost. Jutarnje izlaganje suncevoj svetlosti povecava temperaturu tela, povecavajuci i misaone procese i nivoe serotonina u mozgu koji pojacavaju raspolozenje i vitalnost. Kako dan odmice, maksimum misaonog procesa je srazmeran maksimalnoj temperaturi tela. Do veceri, SCN aktivno inhibiraju sekreciju koritzola zbog obnavljanja jutarnjih kolebanja i iniciraju pinealnu sekreciju hormona melatonina koji smanjuje budnost i smanjuje telesnu temperaturu. Za vreme sna, on usporava talasanja i SCN supresija samnjuje kortizol na dnevni minimum dok SCN orkestriraju nocna talasanja melatonina i drugih hormona u vezi sa snom.

Molekulski mehanizmi kontrole samoodrzavajucih SCN satnih oscilacija bili su detaljno proucavani. Slicni mehanizmi koji generisu dnevene ritmove nalaze se u vecini celija. Oscilacije perifernih celija brzo se desinhronisu jedna sa drugom, osim ako je konstantno poravnjanje vremena uradjeno preko SCN nervnih i hormonskih vremenskih signala. Pravilno funkcionisanje SCN-a je presudno za dobro zdravlje zbog brojnih funkcija koje koordinise. Bez jakih SCN signala, cirkadijski ritmovi perifernih organa i celija mogu se razdvojiti, proizvodeci biohemijsku zbrku i amplitude ritmova dovode u ravan polozaj i povecavaju rizik za bolesti.

Melatonin koji produkuje pinealna zlezda je hormon koji je veoma blisko povezan sa SCN funkcijom. SCN nervi supresuju ili stimulisu sintezu melatonina u odgovarajuce vreme preko multisinaptickih simpatickih puteva. Povecana ekspresija kontrolnih enzima u sintezi melatonina ( N-acetiltransferaze) je direktno i trenutno supresovana od strane SCN kao odgovor na svetlost. Tama zbog toga omogucava produkciju pinealnog melatonina u toku odgovarajuce faze SCN ciklusa. Melatonin salje signal o dobu dana i stimultano daje snazenantioksidanse i brojne druge povoljnje efekte.

Unutrasnji bioloski satovi su uskladjeni sa spoljasnjim vremenom iz okruzenja pomocu vremenskih signala poznatih kao cajtgeberi. Najvazniji cajtgeber u ljudima je svakako prirodna dnevna Sunceva Svetlost fotousaglasavajuci SCN na svetlo-tamne cikluse.

Gornji prag jutarnje svetlosti ubrzava ritmove, dok ih vecernja svetlost usporava.

Sunceva svetlost je kroz ljudsku istoriju bila glavni stimulus za pRGC fotorecepciju. Nebeska svetlost ima dominantnu talasnu duzinu na 477nm slicno maksimumu pRGC osetljivosti. Osvetljenost dnevne svetlosti tj sunceve svetlosti moze nadmasiti 100 000 lux. Privremeni vestacki izvori svetlosti retko dostizu vise od 1posto jasnoce spoljasnje prirodne svetlosti, sa spektrom pomerenim ka visim (crvenim) talasnim duzinama koje su manje efektivne za pRGC fotorecepciju.

Izlozenost svetlijoj, duzoj i plavljoj svetlosti je najefikasnija za efekte posredovane preko retinalnih ganglijskih celija ukljucujuci supresiju melatonina, fotouskladjivanje, termoregulaciju,poboljsan kvalitet nocnog sna, nestalnost pulsa, tretman nesezonskih ili sezonskih depresija, pjacano raspolozenje blagostanje, opreznost, misaone pocese, vreme reagovanja, ispunjenost i budnost.

Smanjena izlozenost Suncevoj Svetlosti osoba koje mogu da vide moze uzrokovati nesanicu, slobodan hod ritmova, ekstremno ujednacenje hormonskih profila i smetnje u misaonim procesima koje se vracaju u normalu sa obnavljanjem adekvatne sunceve svetlosti.

Sada cemo objasniti ulogu jednog od clanova orkestra-Hormona Budnosti!

Pre toga idemo od pocetka.

Sunceva svetlost je dirigent.

Onaj ko govori da su sunce i UV zraci stetni a da vam istovremeno ne kaze da su JAKO JAKO PUNO hranljivi i neophodni da bi smo bili zdravi - taj vam ne zeli dobro i taj je farmako dirigovani poltron!

[img]http://www.staticearth.net/winter_solstice.jpg[/img

Sunce salje Suncevu Svetlost ka Planeti Zemlji, ka nama ljudima i preko ociju dolazi u unutrasnji sat ( SCN ) odakle regulise metabolizam. Ako smo Suncem-dirigovani, ritam hormona budnosti koji se zove kortizol je sledeci.

Ovo je samo jedan mali deo, primer, zasto je Sunce bitno!

Pratite rozo obojena polja!



Praticemo put za kortizol! Sunceva Svetlost preko ociju dospeva do SCN-a u hipotalamusu, zatim hipotalamus deluje na hipofizu preko CRH ( kortikoliberin - hormon koji oslobadja adrenokortikotropin tj. ACTH ), a hipofiza deluje na nadbubrezne zlezde preko ACTH ( adrenokortikotropin ), a nadbubrezne zlezde luce kortizol.

Evo jos lepse slike:



Rano ujutru sekrecija CRH, ACTH i kortizola je velika, a kasno uvece mala. Nivo kortizola u plazmi se krece od oko 200 mikrograma/L, jedan sat pre budjenja, pa do samo 50 mikrograma oko ponoci. To nastaje zato sto se hipotalamusni signali koji izazivaju lucenje kortizola ciklicno (kruzno) menjaju tokom 24 casa u skladu sa Suncem i Zemljom.

Cirkadijski ritam Kortizola:



Evo pogledajte kako nas hormon budnosti prati suncevu svetlost. Ako smo programirani Suncem sve je OK! To je ritam hormona budnosti koji diriguje sunce. Kako cete jednostavno znati da li ste u zdravom ritmu? Ako se bez muke i napora, odmorni probudite uz izlazak Sunca, uz cvrkut ptica!

Efekti kortizola:

Odgovoran je za povecanje krvnog pritiska, nivoa secera u krvi a ima i imunosupresivno dejstvo.

1. Glukoneogeneza ( sinteza glukoze iz neugljenohidratnih molekula )
2. Mobilziacija masti
3. Mobilizacija belancevina
4. Vazan za odbranu od stresa i zapaljenja
5. Sprecava zapaljenski proces u alergijskim reakcijama

Dakle kortizol treba da ide odredjenim suncem dirigovanim ritmom gore-dole. I to tako stalno jovo nanovo, u krug. Sematski to bi bilo ovako kao na slici, samo ne 13 ispupcenja vec 365 jer Planeta Zemlja se 365 puta okrene oko svoje ose dok jednom zaokruzi Sunce:



Vidite da ide u ritmu gore dole, a ako se prekine ritam nedovoljnim unosom sunca kroz oci, stavljanjem naocara za sunce i preteranim konzumiranjem vestackog svetla, budjenjem kad sunce zalazi, dolazi do poremecaja u navedenim funkcijama kortizola. Onda ove linije ne bi isle uskladjenim ritmom gore-dole, vec napr. puno i dugo gore ili puno i dugo dole i slicno I eto ga poremecaji metabolizma i bolest.

Saljite vest svojim bliznjima da je neophodno unositi SUNCEVU Svetlost preko OCIJU da bi bili ZDRAVI. Ljudima je ispran mozak preko TV-a i i ostalih medija, samo govore o stetnosti UV zraka da bi farmakomafija prodala kreme, a nikada ne pomenu i najvaznije a to je da su UV zraci hranljivi. Govore vam da koristite naocare za sunce, a ne kazu vam da sunceva svetlost mora da ulazi u oci da bi bili zdravi.....

[Vrh] Go down
http://www.cybermikan-sungazing.org/
 
Gornji prag jutarnje svetlosti ubrzava cirkadijske ritmove, a vecernje usporava.
Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh] 
Stranica 1 / 1.
 Similar topics
-
» PARENZANA MTB avantura 2. dio
» Markov ponor
» TEST - KARESUANDO BOAR - MORA S VIŠE "DUŠE"
» Jutarnje razgibavanje

Permissions in this forum:Ne moľeą odgovarati na postove.
Sungazing- Gledanje u Sunce forum za Balkan  :: SUNGAZING- SOLARNA JOGA Naš sajt: http://www.cybermikan-sungazing.org :: Nauka i sungazing-
Forum(o)Bir: